Алек Вукадиновић, ПРЕД ЈЕДНИМ ПРИЗОРОМ

Једном приликом, крећући се од Теразија према Славији, видео сам у једном излогу призор који ме је просто приковао, а који је био прави мали модел онога што је био мој доживљај имагинације. Била је то једна посуда од финог стакла, елипсастог облика, у којој је нека густа течност непрекидно кружила, и у том непрекидном кружном току (чији је извор и покретач био невидљив) непрекидно илуминирала и опализирала у најраскошнијем спектру пригушених и патинизираних боја, у мноштву чудесних кругова, од све самих претакања и преливања. Боје су се сваког трена смењивале, опализирале: од ултраљубичасте, затворене, пригушено тамне, до исто тако пригушене, затамњене плавозелене, кандиласте, па до благо засенчених, патинизираних боја старог злата, – све у истој атмосфери. Непрекидна исијавања, непрекидно смењивање боја и облика, а исто биће, иста ентелехија. Био је то неограничени, неисказиви ток бескраја, онај „шаролики свет ново-
платонске филозофије“ у непрекидном кружењу, у најспиритуалнијим разменама флуида и наговештаја, у вечном току.

Одмах сам се сетио пригушеног спектра своје поезије, пригушено љубичастих, затамњених боја Поноћних чаровања, „Коловрата“, „Пејзажа куће“, „Лампе и ноћи“, које су се мешале са бојама старог злата, као у песмама „Ружа језика“, „Слово Григорија Дијака“ (и читавог низа песама из књига Кућа и гост и Ружа језика) – преко затамњених плавокандиластих боја из Трагом плена („Ловчев сан“, „Вечна слика“, и др.), до загаситих сивотамних зрачења „Куће најтиших слика“.

Своје песме сам увек видео као боје и мелодије (или боје-мелодије), као зрачне монаде, иза којих увек стоји једна иста срж духовног јаства, која управо кроз њих, те боје-мелодије, њихова исијавања, показује своја бројна лица, себе саму, неисцрпне облике своје истости, своју бит и ентелехију. Сведочећи увек један исти, отворени бескрај, као неограниченост и „неисцрпност битка у нама“.

Алек Вукадиновић, Пред једним призором (стр. 472-473) Предачка мелодија Алека Вукадиновића /зборник радова/, ИНСТИТУТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ, ДУЧИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ, Требиње, 2014

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s