Алек Вукадиновић, ПЕСМЕ КУЋНИХ ЗРАЧЕЊА

УСТА УШЋА 

Вечно кроз пејзаж благих сêна
Слика што крилом гору плêни
Вечан је покој плена нêма
И вечан равни бог у мени

Уснуле слике, зраци скрити
Кућне даљине што нас плаше
Кад ћемо свете затворити
Квадрате нêме куће наше

Простире земља ушћа своја
Куће најтиших слика трају
Траје даљина госта – ловца
Најтиша слика у свом крају

Вечно кроз пејзаж благих сêна
Слика што крилом гору плêни
Вечан је покој плена нêма
И вечан равни бог у мени

ЛОВЧЕВ САН

Ноћи најтишег крајуа снује
Патник по танкој лова стази
Вечно се жури плен да чује
Како у благи крај залази

Гонич кроз благу нејасноћу
Рођене смрти слика сушта
Уснуо прати плен што ноћу
У смрти благи крај се спушта

Нигде му авет мира не дâ
Хита кроз звуке, гласе, боје
Хита крај благи да угледа
Кô родну слику смрти своје

КУЋА НАЈТИШИХ СЛИКА  

Тишине, даљине, благе ствари
Гости кô слике тиха лика
На дну свих слика сном се зари
Кућа – најтиша од свих слика

Уснула кућа, пејзаж сужен
Ритмови кућни блага смера
Најтишом сликом гост окружен
Пева – звуцима смрт помера

Гоњен пут неба мирис мамни
Цео свет шуме, зове, смиља
На дну светлости патник тамни
Легô сред кућних изобиља

ТАЈНИ РИТАМ

Уснуле даљине сан их злати
Свака ствар зари своју боју
С далека гонич непознати
Помера срећну слику своју

Ритмом изаткан кров у души
Слике што благим простор чине
Кућом најтишом снагом својом
Улази под кров бог даљине

Такосмо небеса слику нагу
Кућа већ нови правац смера
Најтиша слика има снагу
Ритмове куће да помера

Алек Вукадиновић, Књига прстенова, Просвета, Београд, 2007

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s