Х.Л. Борхес, ЧИТАЛАЦ

Нека се други хвалишу страницама које су написали
 ја се гордим онима које сам прочитао.
 Биће да нисам био филолог
 да нисам испитивао деклинације, начине, тегобне
 промене гласова
 д које се стврдњавају у т
 еквивалентност г и к,
 али током свих својих година проповедао сам
 страст према језику.
 Моје ноћи су испуњене Вергилијем;
 то што сам знао и заборавио латински
 јесте својина, јер заборав је
 један од облика памћења, његово неодређено
                                   подземље,
 тајновито наличје паре.
 Кад су се у мојим очима избрисали
 драги ташти привиди,
 лица и станица,
 бацих се на учење гвозденог језика
 којим су се моји преци служили да опевају
 мачеве и самоће
 а сада после седам векова,
 из Ultima Thule
 допире ми твој глас,
 Снори Стурлосоне.
 Младић, пред књигом, подвргава се одређеној
                                  дисциплини
 и то чини уместо одређеног знања;
 у мојим годинама сваки подухват је пустоловина
 која се граничи са ноћи.
 Нећу довршити дешифровање старих језика Севера,
 нећу заронити жељне руке у Сигурдово злато;
 посао којег сам се латио бесконачан је
 и пратиће ме до краја,
 не мање тајанственог од света
 и мене, шегрта.

Х.Л.Борхес, Изабране песме и кратке прозе, Паидеиа, 2005
 Превео: Р. Константиновић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s