Станислав Винавер, ОСВЕСТИЋУ ЉУДЕ

Распеваћу очај старе васионе,
Тренутак што цвили, дане који звоне,
У сазвучја живих укобићу рез.

Заробићу слатке бројеве и споне
Искривићу бића да се болно склоне
У ситног иверја утрнули вез.

Кроз правило шаре, кроз занос поретка
Преболећу значај краја и почетка
Ускладићу прекрој и претанак бод.

Освестићу људе: грозничавог претка
Збуњеног потомка; у бунцања јетка
Расплинут, развијен опчињени род.

Разгаљених снова недозвање бујно
Сломљених полета надање узрујно
Односа и сржи занесени склоп

Нек се залелуја, згранут, једва чујно —
И ко танка пара нек ишчили рујно
Безбројног искуства преображен сноп.

Станислав Винавер, Чувари света, Матица српска – СКЗ, 1971

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s