Алек Вукадиновић, ДУША СЕЋАЊА

У успомени растуженој
Далека стаза поглед зâри:
Вода и ватра тужне ствари
У кући зором окруженој

Уснула кућа а кров драг
Од плаветнила снове скрива,
Са дна ваздуха крчаг благ
Тамној се жеђи одазива

Нејасног срца топла јара
И изнад куће месец рâн,
Човек и жена два сањара
Који од ноћи праве дан

Алек Вукадиновић, ПЕСМЕ (Кућа и гост), СКЗ, Београд, 2003

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s