Зоран Глушчевић, ДВОЈНИК

(…)Кад се изненада расточи чврста маса постојања, почињу аутоматски да се излучују ланчани кругови асоцијација. Њихова основа је губљење идентитета, „дуплицитет“, али не у класичном романтичарском, хофмановско-поовском смислу, већ као вишеструка метаморфоза, стострука интеграција ликова уз себе, не у себи!

(Ево старе формуле за двојника: продубљено сазнање о самом себи, згуснуто у искуству себе, узидже се над самим собом као спољна формална ознака за свесно и несвесно присуство свом прерастању.)

Али овде је „дуплицитет“ и замена, претапање идентитета не зато да би се оковало у други идентитет, него да би се ослободило сваког, да би то, тај „други“, могао постати било који други или свако, ма који.

Зоран Глушћевић, НЕ СПАВАЈ, АНА

Српска књижевност у књижевној критици
Проза
Приредио: Милош И. Бандић
НОЛИТ
Београд, 1972

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s