(…)Кад се изненада расточи чврста маса постојања, почињу аутоматски да се излучују ланчани кругови асоцијација. Њихова основа је губљење идентитета, „дуплицитет“, али не у класичном романтичарском, хофмановско-поовском смислу, већ као вишеструка метаморфоза, стострука интеграција ликова уз себе, не у себи!
(Ево старе формуле за двојника: продубљено сазнање о самом себи, згуснуто у искуству себе, узидже се над самим собом као спољна формална ознака за свесно и несвесно присуство свом прерастању.)
Али овде је „дуплицитет“ и замена, претапање идентитета не зато да би се оковало у други идентитет, него да би се ослободило сваког, да би то, тај „други“, могао постати било који други или свако, ма који.
Зоран Глушћевић, НЕ СПАВАЈ, АНА
Српска књижевност у књижевној критици
Проза
Приредио: Милош И. Бандић
НОЛИТ
Београд, 1972
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 