Жарко Видовић, ЛУЧА МИКРОКОЗМА – светлост и преображеност индивидуе у личност

Сваки човек, као биће индивидуе, има посебну могућност, која му је својствена као слобода човека (индивидуе). Та слобода је моћ његове душе: да одлучује о (својим) телесним поступцима (у које спада и говор, поступак говорних органа тела или давања телесних знакова), слобода је та моћ одлучивања. А индивидуа је само знак његове слободе (коју има и кад ње није свестан).

Кад човек доживи трансценденцију (као благодат, дар) онда се јавља Лик, а то је љубав или моћ, тј. дар поистовећења. Сећање на тај Лик и свест о њему је Личност: свест о живом лику, о појави живог Лика као догађају трансценденције; живи разговор Бога и човека, богочовечност-христоликост која је тајна Личности, у човеку чији Лик више није знак пуког (посебног) бића индивидуе, него идеја, Луча, изнад индивидуе, Лик је суштина и догађај трансценденције, а Личност је у човек свест о лику.

Кад се индивидуа (слобода, посебност индивидуе) претвори у суштину – смисао, онда је то Лик, трансцендеција бића. То Његош назива: Луча Микрокозма (тј. светлост и прображеност индивидуе у Лик чије искуство је Личност).

Жарко Видовић, Историја и вера /одломак из есеја Нека буде Царство Небеско и ми у њему, ина земљи као на небу!), Светигора, Цетиње, 2008

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s