Иван В. Лалић, КИША ПОСЛЕ НАС

Киша после нас, поворке океана небеског
У жуборном ходочашћу на нашу земљу, љубави,
Киша у годинама, велика сазвежђа капљица
На лакој грани сенке израслој после нас,

Киша која пуни отисак твог покрета
У ваздуху још топлом од мојих речи, љубави,
Свуда где сам те волео, на сваком положају
Напуштеном под борбом, светлуцави мој штите,

Киша после нас, тај дрхтај мокрог зумбула
На месту где је била реч, а ми смо даље,
Киша у вртовима израслим после нас,
На празном колосеку, на два пламена мача, –

Али огледала тамне од наших тешких слика
Завек заљубљених на месту после нас,
У жуборењу кише коју не чујеш више,
Јер слушаш мој глас.

Иван В. Лалић, КРУГ (О делима љубави или Византија) Завод за уџбенике, Београд, 1997

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s