Алек Вукадиновић, Ритмови с орловима

I

Ноћу модри урлик цвета
По горама што се гусне
Модре стазе у врх света
Урлик орла кад запљусне

У бескрају зора блага
Кад ивице неба сину
И орлова црна снага
Кад потоне у висину

Сан и сунце над животом
Стаза која стат не уме
О чистото, о чистото
Успомено моје шуме

II

Испод неба зора скрита
Кроз нејасност што се јати
Урлик орла који хита
Плаветнило да ухвати

Крв што шири нејасноћу
Удар срца кад закасни
Мрко цвеће које ноћу
Успаљује ваздух јасни

Неког тужног госта лице
У белини ноћног снега
Модрих паса љубичице
У смирају преко брега

Успомене звезда жута
Од живота снага већа
Цео живот – једна мутна
Животиња што се сећа!

Алек Вукадиновић, КУЋА И ГОСТ, Конрас, Београд, 2007

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s