Морис Метерлинк, НЕМА МАЛИХ ДАНА

(…) Да би нам душа постала значајна и дубока као оне анђела, није довољно, на тренутак, у сенци смрти или вечности, у светлости задовољства или пламеновима лепоте и љубави, назрети васиону. (..) Случајност није довољна; потребна је навика. Треба научити да живимо у уобичајеној лепоти и озбиљности. У животу и најнижа бића савршено препознају коју би племениту и лепу ствар требало учинити; али, невидљиву и апстрактну силу морамо покушати да још више увећамо. А увећава се само у онима који су стекли навику да чешће од других седе на врховима, где живот добија душу и одакле видимо да је сваки чин и свака мисао непогрешиво повезана с нечим великим и бесмртним. (…) Немојте мислити да су такве мисли само украси, и да немају никаквог утицаја на живот оних који их прихватају. Много је мање важно преобразити свој живот, него ли приметити га, јер он се сам преображава, чим смо га видели.

Али, нећете, говорећи себи да је Бог велики и да се крећете у његовој светлости, постићи да живите у лепоти и у плодним дубинама у којима су живели јунаци. (…) Треба бити делотворно пажљив; и више вреди бдети на тргу него ли у храму се успавати. Има у свакој ствари лепоте и  величине, пошто је нека неочекивана околност довољна да нас натера да их сагледамо. Већина то зна, али ма колико то знали, тек пред бичем судбине или смрти, они тумарају око зида егзистенције у потрази за пукотинама до Бога. Знају они да има вечних пукотина у слабим стенкама неког кућерка и да ни најмања окна не одузимају ниједну линију или звезду бескрају небеских простора. Али није довољно поседовати неку истину, треба да истина поседује нас.

Па ипак, у свету смо где и најмањи догађаји без напора попримају све чистију и све вишу лепоту. Ништа се лакше не меша од земље и неба; и ако сте погледали звезде пре него што сте вашу вољену пољубили, на исти начин ћете је пољубити тек ако сте погледали зидове ваше собе. Будите уверени да сте на дан када сте се задржали пратећи зрак светлости кроз једну од пукотина у капији живота, учинили нешто једнако велико као да сте повили ране неком непријатељу, јер у том тренутку више нисте имали непријатеља. 

Ваља живети вребајући свог Бога, јер Он се крије, али, његова лукавства, када смо их једном препознали, делују тако смешно и тако једноставно! Нека ситница нам, од тада , открива Његово присуство; а величина нашег живта од тако мало ствари зависи! Наилазимо тако, код песника стих, који , ту и тамо, усред неупадљивих догађаја из нашег свакодневног живота, као да наједном нешто огромно наговештава. Ниједна свечана реч није изговорена и рекло би се да ништа није било призвано; па ипак, зашто нам је једно непогрешиво лице дало знак иза суза неког старца, зашто се читава једна ноћ испуњена анђелима шири око осмеха једног детета, и зашто смо, у вези с једним „да“ или једним „не“ које је промуцала душа која пева радећи нешто друго, на тренутак задржавајући дах рекли: „Зар је ово Божја кућа и ово ли је једна од улаза у небо?“

То је зато што су ти песници више пажње од нас обратили на „сенку бескрајну…“ Врхунска поезија је, у суштини, само то, и нема друге сврхе него ли да држи отворенима „велике путеве који воде од онога што видимо до онога што не видимо“. Али, то је и највиши смисао живота и много је лакше досећи га у животу, неголи у најплеменитијим песмама, јер су песме морале да напусте два велика крила тишине. Нема малих дана. Треба да ова идеја сиђе у наш живот и да се у њему преобрази у материју. Не ради се о томе да будемо тужни. Мале радости, мали осмеси и велике сузе, све то заузима исту тачку у простору и времену. Можете се у животу играти једнако невино „као и дете око кревета неког мртваца“ и сузе нису неопходне. Осмеси, баш као и сузе, отварају врата другог света. Крените, дођите, изађите, пронаћи ћете у тами оно што вам треба, али никада не заборавите да сте у близини врата.

Морис Метерлинк, Буђење душе (одломак из есеја „Дубоки живот“ стр. 37-39), Конрас, Београд, 2007

Превео: Бојан Лаловић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s