Она се подигла на прстиће
И усне поклонила мени.
Уморно, љубио сам јој лице
У сивој јесењој тишини.
И нечујно капале су сузе
У сиву јесењу тишину.
Дан згасну – тежина обузе
Ко све што није само у сну.
Игор Северјанин
Препевао: Александар Мирковић
Advertisements
