Она се подигла на прстиће
И усне поклонила мени.
Уморно, љубио сам јој лице
У сивој јесењој тишини.
И нечујно капале су сузе
У сиву јесењу тишину.
Дан се гаси, — тежина обузе
Као и све што није у сну.
Игор Северјанин
Препевао: Александар Мирковић
