Игор Северјанин, У СИВОЈ ЈЕСЕЊОЈ ТИШИНИ

Она се подигла на прстиће
И усне поклонила мени.
Уморно, љубио сам јој лице
У сивој јесењој тишини.

И нечујно капале су сузе
У сиву јесењу тишину.
Дан се гаси, — тежина обузе
Као и све што није у сну.

Игор Северјанин

Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s