Морис Метерлинк, ТАКО ВОЛЕТИ…

Постоји на хиљаде канала
којима се лепота наше душе
може попети до наше мисли.
Постоји, пре свих,
    задивљујући и средишњи
              канал љубави.

Не налазе ли се,у љубави,
најчистији састојци лепоте,
које бисмо могли души поклонити?

Постоје створења која се воле у лепоти.

Тако волети,
то је, мало по мало,губити смисао за ружно;
то је постати слеп за све мале ствари,
и назирати још само
             свежину и чистоту
                   најпонизнијих душа.

Тако волети, 
то је не моћи сакрити ништа више, 
јер нема ничега више
      што увек присутна душа 
               у лепоту не преображава. 

Тако волети, 
то је видети зло још само из благонаклоности 
и да бисмо научили да грешника 
       с његовим грехом више не мешамо. 

Тако волети, 
то је у себи уздизати 
све оне који нас окружују 
до висина на којима 
           не могу више да погреше, 
и са којих нека недостојна радња мора пасти 
да, сударајући се са земљом, упркос себи, 
             испусти своју душу од дијаманта. 

Тако волети, 
то је преобразити 
          у неограничено кретање, 
а да тога нисмо ни свесни, 
          најслабије замисли које око нас бдију. 

Тако волети, 
то је позвати све лепо на земљи, 
небу и у души 
                 на гозбу љубави. 

Тако волети, 
то је постојати 
       пред неким бићем 
онакви какви стојимо
                     пред Богом. 

Тако волети, 
то је, при најмањој кретњи, 
призвати присуство своје душе 
         и свих њених ризница. 
Није више потребна смрт, 
несреће или сузе 
          да би се душа појавила; 
                  довољан је смешак. 

Тако волети, 
то је назрети истину у срећи 
исто дубоко 
као што су је понеки јунаци назрели 
        у светлостима највећих боли. 

Тако волети, 
то је не разликовати више лепоту 
        која се претвара у љубав, 
од љубави 
        која се претвара у лепоту. 

Тако волети, 
то је не моћи више рећи 
где се завршава зрак неке звезде 
и где почиње пољубац неке опште мисли. 

Тако волети, 
то је заједно улепшати исту душу 
која, мало по мало, 
        постаје јединствени анђео 
о коме говори Сведенборг. 

Тако волети, 
то значи, сваког дана, 
            откривати нову лепоту 
у том тајанственом анђелу, 
и ходати, заједно, 
      у лепоти све живљој и узвишенијој.

- Јер, постоји и једна мртва лепота
која је само од прошлости сачињена; 
али, истинска љубав чини прошлост непотребном, 
и ствара при њеном приближавању 
неисцрпну будућност доброте 
                    без несрећа и без суза. 

Тако волети, 
то је ослободити своју душу 
и постати једнако леп као и она.

Морис Метерлин, Унутрашња лепота (одломак из књиге есеја Буђење душе, 
Конрас, Београд, 2007)
Превод: Бојан Лаловић

Приредио и прилагодио: Александар Мирковић
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s