Зинаида Хипиус, БЕСПОМОЋНОСТ

Гледам на море жудним очима,
За земљу сам прикован, на брегу…
Стојим над смрћу – над небесима, –
Но азуру се предати не могу.

Не знам… да се борим ил покорим,
Ни смелости да умрем, ни да живим…
Близак ми Бог – ал не могу да се молим
Љубави желим – и не могу да волим.

Ја ка сунцу, к сунцу руке пружам
И бледи облак видик ми пречи…
Мени се чини да истину знам –
Само за њу немам праве речи.

1893.

Зинаида Гипиус

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s