Чунанг Це, ЖЕНИНА СМРТ

Жена Чуанг Це-а је умрла. Хуи Це је отишао да изјави саучешће и затеко је Чуанг Це-а како седи на скрштеним ногама, удара у кацу и пева. „Живео си са њом, она ти је родила децу и остарила са тобом“, рекао је Хуи Це. „Било би у реду да не лијеш сузе кад је умрла, али ударати у кацу и певати – то је већ превише, зар не?“

„Грешите, рекао је Чуанг Це. „Прво, кад је умрла, мислите да нисам туговао као и сви други? Али, сетио сам се њеног почетка, времена пре него што је била рођена. И не само времена пре рођења, већ и времена док још није имала тело. И не само времна док није имала тело, већ и времена док није имала дух. Усред те збрке, чудесно и тајанствено десила се промена и она је добила дух. Друга промена се догодила кад је добила тело. Још једна промена је била кад се родила. Сад се поново одиграла промна и она је мртва. То је као смењивање четири годишња доба – пролећа, лета, јесени и зиме.

Сада ће она почивати у миру у великом простору. Ако би је жалио кукајући и плачући, то би показалао да не разумем судбину. Зато сам престао.“

Чуанг Це, ЛЕПТИРОВ САН, Ауторско издање Душана Пајина, Београд, 2001

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s