Марина Цветајева, ВОЛЕТИ САМО ХАЈНРИХА ХАЈНЕА

Из Дневника

1917.

За потпуну усклађеност душа потребна је усклађеност дисања, јер шта је дисање, ако не ритам душе? Према томе, да би се људи разумели потребно је да ходају или леже заједно.

*********

„Ви волите двојицу, значи да Ви не волите ниједног!“ – Извините, али ако ја, осим Н., волим још и Хајнриха Хајнеа, зар ће те исто тако рећи, да оног првог – не волим. Значи, волети истовремено живог и мртвог – могуће је. Али, замислите да је Хајнрих Хајне оживео и сваког тренутка може да уђе у собу. Ја сам иста, Хајнирх Хајне је исти, једина  разлика је у томе што он може ући у собу.

Дакле: љубав према двема особама, од којих свака може сваког тренутка да уђе у собу – није љубав. Да би моја истовремена љубав према двема особама била љубав, неопходно је, да је једна од тих особа рођена сто година пре мене, или да се уопште није родила (поретрет, поема). То је услов који се не може увек испунити!

И поред тога, Изолда која воли још некога осим Тристана – незамислива је, и Сарин крик (Маргарет Готје) – „О, л’Амур! л’Амур!“ који се односи још на некога, а не само на њеног супруга – смешан је.

***

Предложила бих другу формулу: жена, која не заборавља  Хајнриха Хајнеа, у тренутку када њен драги улази у собу –  воли само Хајнриха Хајнеа.

***

У мојим осећањима, као и у дечијим, нема мере.

***

Прва победа жене над мушкарцем је његова прича о љубави према другој. А њена коначна победа је – прича тој другој о својој љубави према њему, о његовој према њој. Тајна је постала јавна, ваша љубав – моја. И док тога нема, не може се мирно спавати.

***

Све неиспричано – непрекинуто је. Тако, неокајано убиство – траје. Исто је и у љубави.

***

Љубав: зими од хладноће, лети од врелине, у пролеће од првих листова, у јесен од последњих: увек од свега.

***

Издаја већ указује на љубав. Немогуће је издати познаника.

1918

Ја нисам љубавна хероина; ја никада нећу отићи са љубавником, увек – са  љубављу.

***

Волети –  видети човека онаквог каквог га је замислио Бог, а не створили родитељи.

Не волети – видети човека онаквог каквог су га створили родитељи.

Престати волети – видети уместо њега: столицу, сто.

***

Сродсто по крви је грубо и чврсто, сродство по избору нежно. Где је танко тамо се и кида.

Марина Цветаева, СОЧИНЕНИЯ (том 2), Художественная литература, Москва, 1988

Изабрао и превео: Александар Мирковић

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s