Марија Јефтимијевић Михајловић, НЕСТАЈАЊЕ У СВЕТЛОСТИ

„Где се двоје воле, Он је међу њима“
Новалис

Од дрхтаја душа струји васиона
И тишином свира тад небеска харфа
Од прстију наших – загрљених зрака
Рађају се сунца под нашим очима
Ми једно у другом не видимо плоти
Јер се светлост твоја у мом оку рађа
И дрво живота што расте у нама
Не рађа плодове већ цветове познања

Ја – Божица твоја и Адамовица
Сведочим Оним који је међу нама:

Тиховања љубавна јесу созерцања –
Молитва су чистој Светлости у нама
Додири су ови миропомазања
И свето је миро на нашим уснама.

Ми не постојимо – то су обасјања
У Светлости овој тиха нестајања
Ми не постојимо – то су озарења
Додири су душа наша вазнесења.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Извор: Блог Марије Јефтимијевић Михајловић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s