С.Н. Лазарев, ДВА ПОГЛЕДА НА СВЕТ

МАКСИМОВО ПИТАЊЕ С.Н. ЛАЗАРЕВУ:

Поздрављам Вас уважени Сергеје Николајевичу!

Пише Вам Максим из Гродног.

Сада је веома актуелно говорити о сложеној ситуацији у Украјини, али оно што гледам на руским тв каналима подсећа ме на менталну парализу. Још нисам чуо Ваш став поводом свега овога, може бити да је супротан мом мишљењу….

Но, без обзира на то, дозволите да изложим свој поглед о овом актуелном проблему.

Покушајмо да одговоримо на питање зашто су САД изгубиле милионе долара финасирајући Маршалов план обнове послератне Немачке. Јер тако су, у суштини, себи стварали моћног економског конкурента у центру Европе…

Ево мог мишљења о томе. По образовању сам лингвиста и покушавам да на ово питање одговорим на основу искуства стеченог изучавањем страних језика.

Ствар је у томе да постоји германски језички свет. Имамо Данску, Шведску, Норвешку, Холандију, Енглеску, Немачку. Сваки члан ове германске језичке породице је конкурент другоме, али та конкуренција није усмерена ка уништењу партнера, већ ка међусобном развоју и допуњавању. То је, као када рођена браћа, ступајући у живот одраслих и стварајући своје породице, настављају да помажу један другом, што их чини конкурентнијим у односима са спољашним светом.

Са друге стране видимо вишевековно искуство међусобног утицаја и конкуренције између, да кажем, Енглеза и Шкота. Ови народи не припадају истој језичкој породици, и зато њихова конкуренција не носи карактер међусобног обогаћивања и допуњавања, а језичка асимилација једног народа над другим….(сувише је велика лингвистичка провалија међу њима). Зато је данас шкотски језик – мртав језик.

Вратимо се сада Украјини. Који је главни мотив украјинског народа, по Вашем мишљењу, да се приближи Европи? Економски, или је можда реч о увредама нанетим од стране руског суседа, које нису преболели, и које представљају наслеђе сложених међусобних односа два народа током историје?

Такав одговор на ово питање, по мом мишљењу, не може издржати ниједну критику. А мотив је довољно јасан – очување украјинског језика. И ја и Ви одлично знамо да украјински језик не може преживети у економском савезу Русије и Украјине (што се види на примеру Белорусије).

Сада поставимо питање – да ли процес украјинизације у границама данашње Украјине, одговара националним интересима Русије. По мом мишљењу одговара. Ствара се благотворна источнословенска конкуренција идеја као противтежа унификованом византијском менталитету руског народа, што ће за Русију, представљати превентиву од унутрашњег труљења. (Слично конкуренцији код народа германске језичке породице).

Ви можете узвратити: „Постоји и алтернативна тачка гледања на ове догађаје. Потребан нам је француски, немачки, амерички, кинески алтернативни поглед.“ Да, наравно, алтернативних мишљења има доста, али да ли ће их руски народ чути. Највероватније неће. Највероватније ће све урадити подсвесни византијски ставови и представе. „Ви сте католици, ви сте хомосексуалци, а ви, уопштено говорећи имате косе очи. Како ми, православни народи, да послушамо такве као што сте ви…“

Међутим, постоје шансе да руски менталитет прихвати алтернативни украјнски идејни модел (уз све, то су наша браћа, православци)…Важно је само да то буде аутентичан модел, а не одјек идеолошког мегафона из Москве. А за то је потребна аутентична украјинска средина. Сетите се шта се десило са руским царством….Једина партија која је ступила у 1914. супротстваљајући се тада популарном“ура“ патриотском друштвеном расположењу, била је партија бољшевика.

Ето Вам и решења загонетке која мучи стотинак година историчаре: како је могла једна маргиналана партија бољшевика да дође на власт и задржи је 1917. године. Бољшевици су имали храбрости да иступе против крвопролића у II светском рату, када се за то нису добијале никакве политкчке двиденде. И као награду за испољену храброст и милосрђе добили су апсолутну власт у Русји.

Што се тиче приче о Криму, она ме подсећа на разбојништво усред бела дана. Бојим се ће се лоповлук у руском менталитету, после овога, чврсто укоренити. То није начин решења проблема – хватати се одмах за нож. Конфликте треба решавати у зачетку. Три месеца је Мајдан кључао у центру Кијева. Зашто житељи Крима и Луганске или Доњецке области нису допутовали и подржали свога председника? Лењост? Гордост? То ме подсећа на жену која конфликт са мужем решава тако што одлази да живи са богатијим суседом.

Можда грешим у својим оценама ситуације и бићу Вам врло захвалан ако ме исправите, али још увек не видим, више или мање јасну идеолошку основу за решење овог сукоба.

ОДГОВОР С.Н. ЛАЗАРЕВА:

Поздрављам вас поштовани Максиме!

Зашто су САД помогле послератну обнову Немачке? Да, они су створили себи економског конкурента, али овде није главна економија, већ идеологија, политика и војна моћ. САД су ојачале Немачку да би она економским, а не војиним средствима освојила целу Европу.

Да ли знате колико је америчких војних база у Немачкој? 289. План је врло једноставан: Немачка ће преко ЕУ окупирати целу Европу; и створена ЕУ у почетку је богато новцем хранила све земље, а онда је онима који су чврсто загризили удицу, тј. ушли у дугове, у замену за кредите узела цео банкарски систем, пољопривреду, крупна предузећа и војни потенцијал све до ликвидације армије. И заиста, треба платити дугове, а на армију се пуно троши.

Недавно сам разговарао са једним дипломатом, који се одлично разуме у међународну политику. Питао сам га када је створена ЕЗ. Одговорио је пре петнаестак година. Сећам се да се заједничка валута у облику евра појавила 2000. године. Затим сам га упитао када су чланови ЕУ изгубили суверенитет. На то питање ми није одговорио.

Ствар је у томе да главни догађаји пролазе неприметно. Пре три године прихваћено је решење да су закони ЕУ надређени законима чланица. То и јесте неприметан губитак суверенитета.

А да ли знате преко које банке се врше сва плаћања из Украјине и Русије у Европу? Преко Франкфуртске банке. Економска, финанскијска и политичка моћ сада је у рукама Немачке.

Али Немачка територија је под окупацијом САД до данас. Сада се ствара јединствена економска зона између САД и ЕУ, и она ће, у крајњој линији бити прогутана од САД. Немачка ће у том савезу изгубити суверенитет као и остале земље.

Тамо где се живи по законима силе, вођа је онај који је најјачи. Та нова „земља“ која укључује САД и ЕУ, са око милијарду становника, брзо ће уништити или довести у робовски положај све остале државе.

Сетите се др Хаса из „Мртве сезоне“: „Свако ко буде добро радио добиће чорбу. Они који су посебно истичу добиће и жену на једну ноћ.“ Сви ће бити срећни и вредно ће радити, јер стока нема комплекс ниже вредности. Да би сви са радошћу ишли у своју шталу и грокћући сласно јели сплачине, треба им помоћи да дођу у то стање.

Човек се претвара у животињу када се руше његове хиљадугодишњи вредносни ставови. Ако зло назовемо добром, непоштовање заповести толеранцијом, а оне који се томе супротстваљају терористима, процес ће кренути брже.

Причао сам већ како су у концологорима сламали људе. Једног би натерали да себи копа гроб, а другог да га живог закопа. Ако би одбио, само би заменили места. Увек би се нашао један, који ће ради спасавања сопствене задњице, закопати живог човека.

На тај начин  се потврђивала идеја да је живот апсолутни приоритет, вредност. У принципу то се сада и ради у Европи и Америци.

Када човек лаже код њега долази до дезоријентације и губитка вере у Бога. Шта је лаж? То је борба са реалношћу коју је створио Бог. Зато веру губе и они који лажу и они који верују у те лажи.

Западна цивилизација губи веру. А држава, изгубивши веру и морал, може постојати само на првобитно-паганским принципима, према којима најјачи убија, отима и поробљава свакога ко је слабији. Сада се то зове фашизам.

Поводом Украјине.

Реците ми, молим вас, како се зове земља коју су, њено руководство и олигарси, продали главном газди САД, и при том темељно покрали. Реците ми како се зове земља, у којој се уништава култура и образовање; земља која се налази на ивици распада. Реците ми како се зове земља, у којој част, морал и достојанство ништа не значе, а новац и зарада представљају главни циљ и смисао живота. Реците ми како се зове земља коју раздиру националне противречности и национални кланови; земља која је заборавила на своје достојанство, земља која се спремна да пузи на коленима до корита са помијама за стоку.

Та земља је изгубила свој образ и самопоштовање; та земља је заборавила да је деци потребно морално васпитање, а не само техничко образовање; та земља  почиње да се распада на делиће јер се неспособним показало не само политичко руководство, већ и армија; земља у којој армија практично не постоји.

Реците ми како се зове земља које уништава свој језик, чија младост машта да се из ње исели. Земља коју не воли и презире сопствени народ. Земља, која је спремна да постане роб Запада изгубивши при томе своју религију, културу, морал, у замену за помије.

Погађајте три пута. Ако је сувше тешко, рећи ћу вам одговор: то је Русија. Само, то је Русија 90-тих година и почетком двехиљадите. Она тада није имала идеологију, није имала циљеве. Изгубила је све оријентире. Између области ницали су царински пунктови. И природно, стотине милона долара из ње су завршавали у САД.

И овај „Маршалов план“ је био беспрекоран. Али, ипак није заживео. А знате ли зашто? Зато што постоји један појам – „тајанствена руска душа“. Открићу вам тајну овог феномена.

За руског човека душа је важнија од добити, па чак и од живота. Током рата било је корисно предати Лењинград да би спасио стомак и живот. Корисно је било предати се без отпора као што су то чиниле европске државе. Да се то десило, сада би се налазили у светским шталама.

Али руски народ је одабрао незамисливе патње зато што култ силе и новца противречи хришћанским принципима, који су много ближи православљу него католичанству и протестантизму. Зато је Хитлер хтео да уништи цео руски народ. Зато данашњи Запад машта о уништењу и потчињавању руског менталитета.

Јер је у православљу Бог на првом месту, а човек на другом. А у католичанству на првом месту је човек. А у протестантизму Бог чак није ни на другом месту, већ на трећем или четвртом.

Вратимо се Украјини. ЕУ је одлучила да повећа територију својих бесправних сателита. У Украјини се десило исто оно што је већ било у Русији пре 15-20 година. Али ето невоље – у Украјини је такође постоји православна вера. Што значи могу настати проблеми приликом ликвицације суверенитета и морала.

Ипак постоји и „плус“ – западна Украјина, која је по духу, католичка. Ако се омогући представницима тог менталитета да управљају државом и уведу свој поредак, онда је могуће Украјину брзо увести у стање ропства. А ако се периодично одржавају геј-параде, које руше темељна морална стремљена човека, онда ће се процес претварања у животињу која грокће убрзати.

У Украјини је настала уникатна ситуација – западни део, који се клања масовној култури, благостању и новцу, и источни део, који покушава да сачува приоритет душе над свим осталим. Зато, да би дошло до срећног стапања Украјине са Европом, било је неопходно гушење или уништење источног дела. И сагласно томе, неприметно или јавно уништење праволсавља и његова замена католичанством. Јер православље као изворно хришћанство, не би могло да прихвати геј-параде и морални распад друштва.

Зато се формирала, споља гледано, врло незгодна ситуација. Украјина хоће у Европу, њен југоисточни део такође хоће да опонаша Европу и живи по њеним законима.

Немачка је федеративна држава – лидер ЕУ. У Швајцарској, Холандији, Белигији постоје два-три званична језика и то никоме не смета.

Зашто није било могуће сачувати руски језик бар на регионалном нивоу? Зашто су становници југоистока убили своју жељу да опонашају Европу и живе по њеним законима? Они нису били против ступања у ЕУ, само су хтели при томе да очувају свој језик и културу. А у почетку се чак и није говорило о федерацији.

Зашто жеља да се живи као у Европи почиње да убија људе? Зато што ствар није у федерацији, и није ствар у језику. Украјински југоисток је друга кулутра у којој је Бог, душа и морал на првом месту, а корист на другом.

Ви пишете да нисам рекао шта мислим поводом догађаја у Украјини. Ја сам међутим, говорио, и то више пута. Први пут су ме питали шта ће бити са Украјином када је на власт дошао Јушченко, који је заузео курс брзог приближавања Европи, распламсавајући сукоб са Русијом. Гласине о тровању диоксином нису потрврђене. Нико није схватио зашто се тај дојучерашњи лепотан, који је постао председник Украјине, претворио се у монструма – лице му је унакажено до непрепознатљивости. Тада сам рекао да је човеково лице повезано са будућношћу и, гледајући лице председника, можемо замислити каква ће бити будућност Украјине, ако пође западним путем.

Те године, у честитци поводом Дана победе, такође сам сам оценио ситуацију у Украјини, Русији и целом свету. Можете је пронаћи на сајту.

Вратимо се украјинском језику. У Швајцарској, Холандиј, Белигији и многим другм државама света постоје по два-три државна, званична језика, и они не изумиру. Зашто је питање очувања украјинског језика истовремено питање уништења руског?

Погледајте данашњу Немачку. Немачки народ постепено изумире. Значи слабиће и немачки језик Језици емиграната ускоро ће истиснути немачки.

Погледајте Америку. На аеродрому у Мајамију објаве се прво читају на шпанском, а тек онда на енглеском.

Пре 70 година један човек је покушао да спаси немачки језик и немачки народ. То је чинио прилично једноставно – уништавајући све остале језике заједно са њиховим народима и културом. Звао се Адолф Хитлер. Када неко хоће да спаси свој језик и своју кулутру, уништавајући друге језике и културе, то неће довести ни до чега доброг.

Зашто не умире француски језик у Канади, Белгији и Швајцарској? Зато што је језик једна од главних обележја и компоненти сваке културе? Руски језик је омогућио да се обједине многе националности и да се створи јединствена култура. Док је жива Француска и њена култура, постојаће и француски језик у Швајцарској, Белгији и Канади, као и у бившим колонијама Француске. Када ишчезне Француска, почеће да нестаје и њен језик.

Сви језици света као и културе су конкуренти. Зашто се украјински језик показао сиромашнијим у односу на руски, како га спасити и ојачати?

Одговор је једноставан. Потребно је да се појави неколико стотина прелепих песама на украјинском језику које ће народ запевати. Потребно је да се појави неколико десетина талентованих режисера који ће својим делом допринети спасењу светске културе и цивилизације. Потребно је да се појави неколико стотина украјинских писаца који ће говорити о моралу, души, о вери и спасењу културе. Потребно је да неколико стотина украјинских научника ради за добро земље и целог човечанства.

Потребно је да се деца у украјинским школама не само уче, већ и васпитавају – јер она су будућност земље. Потребно је да свештеници дају пример несебичности и подвижништва, а не корстољубивости и личног богаћења. Потребно је да се појави стотинак украјинских уметника, који ће својим именом прославити Украјину. Потребно је да се у позориштима појаве талентовани режисери о којима ће говорити цео свет.

Потребно је да се земља не клања парчету хлеба већ да се брине о својој души, чак ако је то на штету њеног спољашњег благостања. Потребно је да не краду гас Русји и да не траже бесплатну подршку. Јер ништа тако не развраћа душу као потрошња.

Али за све то је потребан јасан циљ, спремност да се зарад душе поднесу многе жртве. Трагедија је у томе што Украјина нема идеологију, нема јасан циљ. У Русији такође нема идеологије, такође нема јасних циљева и у томе је невоља. Али сада се све то стихијски ствара: у Русији се рађа нови поглед на свет, поглед у коме ће душа заузети прво место.

Зашто је Русија успела да преживи и одбрани своје „ја“? Зато што је имала вишевековно искуство у борби за преживљавање. У генама постоје појмови као што су: патриотизам, државност и пожртвовање.

Како настаје држава? Прво се појављује породица, затим породични клан, после – племе, онда – народ, затим – нација као збир народа, и на крају – држава која штити интересе грађана и брине се о стратегији преживљавања.

Ако се држава руши долази до распада на националне творевине и кланове. Ако се процес деградације продужи, онда долази до распада на породичне кланове (на пример: тејпи у Чеченији или џузи у Казахстану). То јест, држава се распада на народе, а народи на племена.

Појмови као што су патриотизам, част, достојанство, култура, морал, по правилу су повезани са снажном државом и религијом која се налази у основама сваке идеологије. Русија је много векова била јака држава. Зато је и створена снажна култура,наука и специфичан поглед на свет.

Украјина је увек била под неким. Украјинску државу створио је 1922. године Лењин. Зато је тек у саставу СССР-а Украјина почела да се формира као држава. Природно, није могла одмах да се развије самосвојна култура. Украјинска култура је у основи део руске културе, као и наука и све остало. И зато је природно украјински језик одступао пред руским.

После распада СССР-а украјинска држава, без великог искуства и налазећи се под командом стручњака из САД, почела је да пропада. Русије није могла да притекне у помоћ јер се и сама налазила у жалосном стању. Русија се исто тако распадала, али у њеним генима се налазила државотворна традиција, патриотизам и моралност.

У Русији је на првом месту држава, а онда породица. У Украјини обрнуто: на првом месту је породица, а онда све остало. Није могуће створити моћну државу без идеологије, циљева и патриотизма. Зато је сваки украјински председник био гори од свог претходника. И због свега тога, уједињење на националној основи изгледало је потопуно закономерно.

То је био чак и одређени напредак у односу на Јануковича, који је управљао државом преко свог породичног клана. Чуо сам да је у Украјини било 8 породичних кланова који су растурили и поделили целу земљу.

Покушај уједињења на националном нивоу је корак напред. Али, даље је било потребно полако прећи на стварање државе као највишег степена јединства народа и националности, једнаких у правима. Но, стварање државе Украјине нису дозволили јер снажна украјинкса држава православне вере спонтано би постала опонент САД и ЕУ.

Уједњење на националном принципу, када постоје два или три народа, по правилу доводи до грађанског рата због покушаја једног народа да потчини други. Америци је био неопходан распад Украјине, јер она тако губи свој идентитет и јединство. Или у крајњем случају, терор западног дела над остатком Украјине.

Да ли вас изненађује огромна количина нових дражва? После   II светског рата било их је око 50, а сада око 200. Како ћемо помирити америчку глобализацију и појављивање нових демократских држава?Заправо то је последица гобализма. Дробљење крупних држава на мале, представља пре свега, слабљењење њихове војне моћи. Њима је тада лакше управљати и лакше их је трпати у оквире нових савеза.

Украјина неће у ЕУ. Људи хоће да без виза путују на одмор у Европу. То је нормално. Али када за један медењак отимају стан, то није нормално. Надам се да ће Украјинци то схватити.

Узгред, гледао сам руске и украјинске тв емисије. Обично интуитивно наслутим где је лаж, а где истина. Морам вас ражалостити: у украјинским медијима појам „ истина“ слабо је познат. То је моје мишљење.

А да ли знате зашто је Америка последњих деценија побеђивала у информационима ратовима? Зато што је је пропаганда заправо реклама. А реклама је лаж; а појавила се управо САД-у као и цела супкултура.

Овце без размишљања иду за предводником – то је инстинкт. Војник не размишљајући, верују командиру, иначе рат неће добити. Ако стадо не верује вођи, почиње да се распада. Ако људи не верују држави она пропада. Зато ми инитуитивно верујемо свему што у новинама пише, и свему што се приказује на телевизији. Свака лаж на државном нивоу изгледа као истина.

Недавно сам разговарао са познаником из Запорожја. Изрекао је запањујућу мисао:

– Чини ми се да се цео руски народ разболео од духовне губе.
– Молим вас прецизирајте, који народ? – поново сам упитао.
– Како који? Руски. Он све види у искривљеном светлу.
– Једно питање, – нисам издржао. – Ко је оборио малезијски „Боинг“?
– Руси, наравно, – одговорио је.
– А зашто, иако су обећали да ће сутрадан после проналаска „црних кутија“ све објавити, већ два месеца ћуте?
– Зато што су потребна дуга испитивања да би се утврдила истина, – одговорио ми је.
– Немам више питања, – рекао сам.

Русија је данас прилично несрећна земља са ниском животном културом, лоповлуком и бескрајним бројем чиновника. Можемо још много тога набројати. Али Русија има будућност, зато што душа и морал избијају на прво место.

Европа је добро организована, негована и срећна територија са предивном културом живота. Са минималним лоповлуком у поређењу са Русијом, стабилна и пуна новца. Али појмови душе и морала у Европи се распадају пред нашим очима. Таква Европа нема будућност.

Украјина је сама учинила избор. Време ће показати каква ће бити њена будућност.

С поштовањем, С.Н. Лазарев

Превео: Александар Мирковић

Izvor: http://www.lazarev.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=1779&Itemid=35

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s