Лаза Костић, ПРАИСТИНА ЖИВОТА

Основна мисао света, праистина живота, никад се нија дала лакхко ухватити; била је увек поносита удавача, презирући најсилније цареве да избере по својој ћуди, да нађе свога војна каткад у мраку и сиротињи, ал’ увек у свести своје среће, увек вреднијег од свих царева, не цара силом, но цара умом и срцем. Првим својим одабраницима, оснивачима вера, долазила је поносна невеста покривена лица, те, ако су  јој они можда часком и сагледали у бездан очију, то је било у потаји, ал’  пред светом није никад дизала свог непрозирног вела. Тај свет је веровао да се зато крије од погледа множине, што обичне очи не могу одолети слиној светлости њене небеске лепоте.

То замотавање првих појава највише истине прешло је напослетку у дугом навиком и на очи гледаоца, ученика оних одабраника, те се човек упутио сматрати у свакој вишој појави нешто налик на себе самога. Тако су вере, са врло незнатним изузетком, добиле онај облик што се зове антропоморфизам, по коме су људи највишу силу или највишу истину себи замишљали са човечијим лицем. Та ликовитост, како ли ћемо је звати, одражавала се и у хришћанству, ал’ је била у најлепшем цвету у старих Јелина, који су своју свету гору, свој Олимп, населили силесијом богова и богиња, не само са човечијим обликом, већ и са човечијим обичајима, жељама и страстима, врлинама и пороцима.

Лаза Костић, VITA NOVA песме и коментари (стр. 24-25), приредила Мирјана Д. Стефановић, Службени гласник, Београд, 2012,

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s