Арсеније Тарковски, ЕУРИДИКА

У човека тело
Једно, као самица,
Досадила души
Спољашња опница
С ушима и очима
Величине петпарца
И кожа у ожиљицима
На костуру комарца.

Лети кроз зеницу
Ка небеском зденцу,
На  иглици леденици,
На птичјој двоколици
И слуша кроз решетке
Свога живог затвора
Шума, њива, гласе јетке,
Трубу седам мора.

Без тела је грешна душа
Као тело без кошуље, –
Нити мисли, нити слуша,
Нити ретка, нити воље.
Питање без одговора:
Ко ће назад да се врати
И отплеше на сред сквера
На ком нема ко плесати?

И сањам другу
Душу, у другој одежди,
Пламти, хитајући
Од страха ка нади,
Огњем, као гас без сене,
Земљом ходи сама
За сећање оставивши
Букет јоргована.

Дете, бежи, не тугуј
За јадном Еуридиком
Терај медни обруч свој
По свету, палицом,
Док још хваташ слухом
Одговор на корак твој
Што весело и сухо
Земља шуми ти у ухо.

1961.

Арсеније Тарковски

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s