Арсеније Тарковски, О ПОЕТСКОМ ЈЕЗИКУ

Поезији је потребан прикладан језик. Пример философског језика у поезији је сасвим обичан, школски језик Тјутчева, Баратинског. Узгред, лоших – самих по себи речи, у речнику нема. Ја сам већ имао прилику да испричам како је моја мајка сматрала да смеће не постоји ако су ствари на свом месту. Перје на пољу – смеће, а у јастуку – на свом месту, њему својствено пуњење. Поезија Тујутчева, Баратинског је философична, али у свом речнику они избегавају учене термине. О речнику уопште: чак и у речницима, чак сама по себи – реч је шири појам од оног који је смештен у њу, по својој природи реч је – метафора, троп, хипербола. Једна од давно одгонетнутих тајни поезије – користити се речима тако да реч светли захваљујући блискости или удаљености од друге речи. Неконтролисано гомилање слике на слику, што је нашло места у пракси, понекад мучних, имажиниста, ни до чега доброг не може довести. Философски речник није успео да нас поруси. Засад не можемо замислити „терминолошку“ поезију која би била разумљива. Она ће невољно постати нешто слично благоглагољивости чувене мадам де Курдјукове.

***

Човеку је дата слободна воља, и у исто време он није вољан да бира пут. То је опште место. Вероватно сам и ја, а не само спољашњи чиниоци, утицаo на формирање своје судбине. Чини ми се, за поезију је веома важно, да песник буде двојник својих стихова. Цветајева је песнике звала мајсторима живота, толико је сливена, толико је сједињена била, по њеном убеђењу, реалност света и реалност поезије. /…/ Судбина може згазити човека, и може постати подвиг њеног носиоца. Поезија је друга реалност, унутар њених граница одигравају се догађаји, паралелни са животним догађајима, она живи оним истим чиме и живот, а живот – то је чудо, чудо и поезија. Најчудесније у животу је способност виђења света и самоспознаја – најизразитија разлика између живе и мртве природе. Уметност живи овим принципом. Гледано из те тачке, поезија, и проза, и остали облици примене људског духа су једнако вредни. Не желим да понављам, али ћу свеједно рећи: поезија се односи према прози као чудо према физичком искуству. Разуме се само по себи, једино у случају када је аутентична.

***
Питање је да ли има смисла прогнозирати нове појаве у поезији, јер веома је лако погрешити. Но, не изгледа ми да је занимање песника за сонет осуђено на гашење. Та форма је у потпуности у складу са начином човековог мишљења. Она је логична колико и у музици соната. И ја, као и многи, волим ту форму, и служио сам се, не једном, њоме; она је мој верни пријатељ, не желим да се од ње растанем. Ода, елегија – нису спољашње форме, већ, да тако кажем, унутрашње. Ода је начин изражавања усхићења, а елегија – унеколико сентименталне туге, по речима Пушкина, употребљених у другом контексту – „жалосно завијање“.

„Убрзан темпо“ нашег времна – сликовит је израз. Темпо нашег времена није увек брз. Сви ми пребивамо у нашем веку, али наш пулс, ритам дисања, ход и друго – нису се много изменили од, допустите, пушкиновог времена. Истина: возови, аутомобили, авиони, ракете за лет у космос, демографска експлозија, загађеност животне средине… Али, да ли људски мозак брже ради него пре? Брже од људског мозга размишља рачунар. Може бити да ћемо му дозволити проналазак новог језика, нових ритмова, нових песничких форми? А птице нека певају по своме, птичји. Поезија није само описивање. Најурбанији песник не изневерава хиљадугодишњи ритам љубећи се са вољеном. У својим делима песници говоре језиком који није бржи од језика римских брбљиваца у сенату. Живот сам ствара језик нове поезије, управо онакав какав је поезији потребан. Стављање језика у инкубатор не води ничему добром. Природност – то је принцип развоја језика од времена Симеона Полоцког да наших убрзних дана.

1977.

Арсений Тарковский СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ
В ТРЕХ ТОМАХ, том II, (стр. 223-224) МОСКВА «ХУДОЖЕСТВЕННАЯ ЛИТЕРАТУРА» 1991

Превео: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s