Иван А. Буњин, ВЕЧЕ

Ми се среће увек само присећамо.
А срећа је свуда. Може бити она –
Врт онај јесењи иза павиљона,
Ил тај чисти ваздух иза окна тамо…

У бескрају неба бели облак снује,
Крајеви му сјаје. Дуго погледом га
Пратим. Ми видимо, знамо мало тога,
А срећа се само зналцима дарује.

Отворен је прозор. Писнула и села
Под прозором птица. И са старих књига,
Споро дижем поглед уморан од брига.

Дан се тихо гаси, плавет опустела
У даљини вршалица пева и румени…
Гледам, слушам, срећан. Све је ту – у мени.

1909.

Иван А. Буњин

Препевао: Александар Мирковић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s