Иво Андрић, КЊИЖЕВНОСТ – СЛУТЊЕ И НАГОВЕШТАЈИ ОНОГА ШТО СЕ СПРЕМА

Они који управљају земљама и судбинама народа требало би да обрате пажњу на развитак и правац свих уметности а нарочито књижевности која је, природно, од свих уметности најближа животу и развијању земље и друштва. Не мислим то у оном вулгарном и погрешном смислу: да се од књижевности направи средство и да се преко њега утиче на друштво непосредно и у једном одређеном правцу. Ми смо живи сведоци колико је то јалов и штетан посао: он не постиже жељени циљ, а уноси застој и неред у књижевности.

Тенденције које се јављају у књижевности утичу на развитак друштва, али само онда кад су оне одраз сличних, још недовољно изражених тенденција које већ постоје и дозревају у друштву. Појаве и правци у књижевности пре свега су слутње и наговештају онога што живот спрема за сутрашњицу. Они објављују и на неки начин утврђују и освештавају оно што тек дозрева у људским односима, јер књижевност често износи на видело оно што још невидљиво клија у духовнима и што ће у нараштајима који долазе цветати јавно и давати изглед лицу земље. Зато и мислим да би управљачи земаља морали да обрате пажњу на књижевност, на правце које она бира и идеје које износи и брани, јер историја друштва и историја књижевности, упоређене, показују да су мишљења и схватања која су ношена и заступана од праве књижевности — мишљења и схватања будућности; и да су искрено и лепо опеване земље увек и поштоване и добро брањене од највећег броја људи. Исто тако, оне појаве које наиђу на осуду праве књижевности немају дуга века ни привлачне снаге; њихова слика у књижевности показује да су осуђене, па ма како моћне биле и трајне изгледале.

Тако би се могло са доста тачности казати да је добра књижевност, иако сама незаштићена и немоћна, у ствари видовит и сигуран водич и путоказ. А то што велики и моћни овога света не слушају његов глас и не иду за њим, што врло често и не знају за његово постојање, то не мења ништа од тачности овог што смо напред рекли, то само потврђује дубоку трагику која се често крије у основи људског делања. Сто година доцније, сваком је јасна и видовитост књижевности и слепило оних који је нису хтели да читају ни могли да схвате.

Кад не бих знао да је то узалудно, ја бих онима који управљају народима и владају земљама довикивао непрестано: „Обратите пажњу на оно што се око вас пише, шта се пише и како се пише!“

Иво Андрић, СВЕСКЕ, (Црна књига, стр. 15-16) Просвета, Београд, 1981

Advertisements

2 thoughts on “Иво Андрић, КЊИЖЕВНОСТ – СЛУТЊЕ И НАГОВЕШТАЈИ ОНОГА ШТО СЕ СПРЕМА

    1. Хвала Станимире! Ипак, блогови као што су ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС, SANTA MARIA DELLA SALUTE… има их још, и аутора и блогова и књига, да не наводим, говоре да будућност није баш тако црна као што на први поглед изгледа. Сетих се сад и оне Симовићеве песме:
      „Седиш на прагу, зуриш у мрак, и не знаш
      је ли све на свету погасио
      зато што те је напустио,
      или зато да би ти ближе пришао, Бог!“
      Поздрав!

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s