Владимир Набоков, У КРИСТАЛНОЈ КУГЛИ

У кристалној смо кугли затворени били,
и поред звезда летели смо љубави,
спуштајући се хитро, као на свили
из блеска у блесак блаженоплави.

И није било ни циља ни прошлости,
небесима, загрљени, ми смо летели,
сјединило нас је усхићење вечности,
осмеси су нас звездани заслепели.

Али нечији дах разби куглу кристалну,
и заустави тако наш пламтећи лет,
и беспочетни пољубац нам прекину,
раздвоји, бацивши у оковани свет.

Сећања, на земљи нам прекрише тмине,
Понекад се само  присетимо у сну,
треперења нашег и звездане прашине
и чудесног бруја што лети у висину.

Одвојено сад смо тужни и радосни,
али твоје лице, сред прелепих лица,
препознати могу по звезданој прашини,
која ти још сјаји на врху трепавица.

Крим, 1918.

Владимир Набоков

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s