Верољуб Вукашиновић, РАДОСТИ МОЈА

Долази доба свеопштег кроја
Живота људских, и неспокоја:
Ближи се топот нечистог соја,
А ти још певаш, Радости моја.

Мирише цвеће отровних боја
Где виртуелно сја параноја
У врту лажи, нема им броја,
А ти још певаш, Радости моја.

Почињу дани великог боја,
Стршљени против пчелињег роја;
У тихој молитви нада је твоја
И зато певаш, Радости моја.

Јер знаш да светац, из руског строја,
Становник небеског перивоја,
Говорио је и грашки гноја
Христос воскресе, Радости моја.

И слутиш – то је смисао споја
Молитве с песмом, и лирског поја
Душе, у грашки крвавој, која
Још увек пева, Радости моја.

В. Вукашиновић, Ветар и дажд, „Православна реч“, Нови Сад, 2017.

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић SANTA MARIA DELLA SALUTE

Advertisements

2 thoughts on “Верољуб Вукашиновић, РАДОСТИ МОЈА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s