Долази доба свеопштег кроја
Живота људских, и неспокоја:
Ближи се топот нечистог соја,
А ти још певаш, Радости моја.
Мирише цвеће отровних боја
Где виртуелно сја параноја
У врту лажи, нема им броја,
А ти још певаш, Радости моја.
Почињу дани великог боја,
Стршљени против пчелињег роја;
У тихој молитви нада је твоја
И зато певаш, Радости моја.
Јер знаш да светац, из руског строја,
Становник небеског перивоја,
Говорио је и грашки гноја
Христос воскресе, Радости моја.
И слутиш – то је смисао споја
Молитве с песмом, и лирског поја
Душе, у грашки крвавој, која
Још увек пева, Радости моја.
В. Вукашиновић, Ветар и дажд, „Православна реч“, Нови Сад, 2017.
Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић SANTA MARIA DELLA SALUTE
Са радошћу кажем, познајем Песника!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Песника не познајем, али са радошћу читам песме 🙂 Поздрав!
Свиђа ми сеСвиђа ми се