Светислав Стефановић, ПОДНЕ

Мирише зрела, спарушена трава,
Густа и бујна као твоје власи,
Што, чаробна кô вила, прострла си
Да на њима ми отпочне глава.

Кô с дивљих ружа, врели’ и црвени’ ,
Из образа ти бије топла пара,
Док са језера трепти дневна јара
И дрхти ваздух, пун чежњивих сени.

То земља дише загушено, тајно,
Кô срећни, ми у притајеној страсти.
А у језеру, у ватреној сласти,

Сунце се купа и топи се сјајно.
Па вода пламти, гори у том сјају,
Кô око твоје у мом загрљају.

Светислав Стефанови, ПЕСМЕ (приредио Миливој Ненин), Каирос, С. Карловци, 1997

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s