Светислав Стефановић, СВЕТИ БОЛ

Кроз душу ми струји мелодија плача,
Свечана кô тужан дан пун бела сјаја,
И болна кô песма мога завичаја –
Кроз душу ми струји мелодија плача.

Облива ми мисли све, кô поноћ мрачна
Широка и тајна, без циља, без краја –
Та суморна песма мога завичаја
Облива ми мисли све кô поноћ мрачна.

Она има душу, чар лепоте позне;
Над умрлим царством поникла је она
С гордошћу жртава судбе немилосне.

Као празник душâ срце ми се косне
Та суморна песма без циља, без краја,
Горда болом песма мога завичаја.

Светислав Стефанови, ПЕСМЕ (приредио Миливој Ненин), Каирос, С. Карловци, 1997

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s