Фазил Искандер, ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ (II)

У сну сам толико снажно ударио једну хуљу, да сам осетио како су ме заболеле све кошчице шаке. Ударио сам човека кога је требало пре двадесет година да ударим на јави, будан. Мислио сам да сам му, као хришћанин, опростио, али, испоставило се да нисам. Подсвест је то доказала овим сном. Занимљиво, допире ли уопше хришћанство до подсвести?
***
Неопходност да се оде ноћу на спавање готово увек изазива тугу и осећање несхватљиве кривице. Недостаје осећање правилно проживљеног дана.
***
Много пута сам себи поставио питање: како је могуће да су нечасни људи понекад прилично талентовани? И увек би ме то питање збунило. Нечастан човек – значи, трула душа. Али зар трула душа може стварати? На крају сам дошао до закључка да је и у гњилој души остало место које трулеж није захватила, и тим местом они пишу. На срећу, велики таленти нису нечасни; велики су зато што стварају целом својом душом. И то је очигледно.
***
Човек кога сам презирао учинио ми је неочекивано, мени несхватљиво, добро дело. Осећам се збуњено и покрадено.
***
Понекад је наша храброст само облик окајавања нечисте савести.
***
Најодвратнији људи – они који посету цркви сматрају накнадом за грех и тако свој грех удвостручују.
***
Зао језик – оружје немоћи.
***
Ти не волиш људе, и премда многи од њих нису достојни љубави — својом нељубављу према њима, другима дајеш аргумент за нељубав према људима.
***
Сви примећују понижење роба, али нико не примећује страшнију ствар –  роб не зна за светињу.
***
Савест је пракса Бога, коју људи нимало не журе да прихвате.
***
Црква – народна библиотека.
***
Ако би наука доказала да Бог постоји, био би то крај и науке и Бога.
***
Религиозност је као музички слух: или га имаш, или немаш. Морал, доброта немају са тим никакве везе (рецимо, имамо много моралних атеиста…).¹
***
Цивилизација појачава светски буку, да би заглушила разум. Нажалост, не без успеха.
***
Космичка хладноћа света превладава се милошћу. У томе је чудо Христовог учења.
***
Цинизам који себе оправдава одсуством лукавства је цинично лукавство.
***
Весеље је безопасни неред.
***
Памћење, као и вид, може бити кратковидо и далековидо.
***
Када не схваташ политичара, направи најглупљу претпоставку и погодићеш у мету.
***
Либералне реформе у Русији требало би спроводити под конзервативном контролом.
***
Револуција је народна хистерија. Не треба доводити народ до хистерије.
***
Демократија, више или мање добро функционише тамо где је код народа изграђена навика добровољног самоограничавања. Тамо, где је деспотија гушила и принуђавала човека на самоограничење, не треба одмах прелазити на демократију. То је исто као када би човека који је дуго гладовао, изненада посадили за сто припремљен за пир.
***
За Шопенхауеров универзални песимизам каква је разлика између совјетске власти и демократије.
***
Мистицизам – мутан покушај да се превлада мутноћа.
***
Треба се са поштовањем односити према истини сваког свог књижевног јунака, колико год да она противречи истини твојих омиљених хероја. Али изнад свега тога треба да стоји хуманистичка мисао.
***
Каква је корист широко забацити мреже кад у језеру нема рибе.
***
Умеће писца да ћути када не пише, представља продужетак талента, плодотворну заштиту већ написаног.
***
Приметивши да је старости туђа животна сујета, младост мисли да старости ништа не треба. Али то је горка грешка. Старости је потребно све – и љубав, и нежност, и шала, само у складијем облику.
***
Хероизам старости – сређеност мисли.
***
У човеку живи подло осећање – занимање за убиство. На томе је заснован успех детективске литературе.
***
Лимунади се радују само деца.
***
Пред искушењем слатке подлости, човек треба да се осети као подлац, да се не би препустио искушењу подлости.
***
Човек који поставља безобзирна питања, очигледно сматра да тиме превладава свој кукавичлук.
***
Да би изградио самоувереност, песницом је разбијао јаја.
***
Стидљивост је виша форма осећајности.
***
Треба да испаднемо из живота да би упали у мисао.
***
Он је рекао: гласине да живим са таштом, блиске су истини – живим са њеном ћерком.
***
Тај човек је завидео свима; чак је завидео и свом другу због тога што му нико није завидео.
***
Ко пре јела споро пере руке, тај после јела споро приступа послу.
***
Када роб покуша да буде мужеван, добијамо – дрскост. Када роб покуша да буде дружељубив, добијемо – полтронство.
***
Мравињак не може сам себе да опише. Потребан је поглед одозго.
***
Непрестана усмереност пажње на муве – знак је слабоумља.
***
Памет може да уништава – мудрост никад.
***
Добро сећање и лош ум, исто је као – добар апетит и лоши зуби.
***
Убрзавање живота прети заостајањем морала.
***
Што је ружа мириснија оштрије је њено трње.
***
Бог – чежња за смислом.
***
То, што се људи још увек смеју недостацима своје земље, представља наличје наде у њено оздрављење. Ако не желе да се смеју, значи да је земља мртва; над покојником се нико не смеје.
***
Што је земља несрећнија, чешће се у њој срећу лепе проституке. Када сам први пут допутовао у Немачку, био сам изненађен ружноћом њихових проституки које су стајале на улици. И тада сам коначно поверовао да је Немачка срећна земља.
***
У празној глави и најбезначајнија информација постаје главна.
***
Све суштинско што је о животу речено, рекли су људи којима није недостајало животне вештине.
***
Комете, астероиди у магли,
Сударају се, нестају без трага,
Да би људе на Земљи тешили:
Ни на небу нема пуног склада.

Фазил Искандер, ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ

Превео и приредио: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1. Ова Искандерова мисао је преузета из предавања Д. Бикова о Михаилу Салтикову Шчедрину

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s