Иво Андрић, И МИСЛИМ…

    И мислим: како је добро што смо створени овакви,
    Што смо сиромаси, сами, танког здравља, и 
 неугледни
    Без ичег привлачног за остале људе;
    И што можемо (беспримерна, драгоцена милости!) тако 
                                                   често                                                                                                        
    Да замислимо и оживимо духом сваку лепоту
    И свако добро ове земље и неслућених других 
                                         светова                                                                        
    А за јад, муку и бол не престајемо да тражимо 
                                         смисао                                                      
    И разлог. Па и кад не успемо у том ми налазимо
                                           увек                                                         
    Покорност и сажаљење.

1934.
Иво Андрић, Ex Ponto, Немири, лирика, Sezam book, Београд, 2016

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s