Иво Андрић, СЈАЈ ИЗ НЕПОЗНАТОГ ИЗВОРА

Око једанаест сати у ноћи, већ пред спавање, плануше у мени неке радосне светлости, редом, једна по једна, као што се пале светиљке у неким алејама. И сад горе све и расипају сјај.

Ништа се није променило. При крају смо живота, не веселом крају, и знамо то и видимо. Али, преко свега и изнад свега шири се та неочекивана радост — сјај из непознатог извора — као снага која постоји по себи, без везе са свим што је било, што јесте и што још може бити.

Иво Андрић, Знакови поред пута, Удружени издавачи, Београд, 1976

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s