Иво Андрић, НАД ЊЕГОШЕВОМ ПРЕПИСКОМ: „ЈА ЗЛУ СВКОЈЕМ ГЛЕДАМ ПРАВО ОЧИ“

(…) Пажљивим читањем може се у преписци (Његошевој) последњих година, личној као и званичној, јер оне остају и даље повезане, приметити нека резигнирана одлучност. То је снажна и мушка резигнација човека који је без илузија, али решен да врши своју дужност до краја, човека који прима свет такав какав је, јер не може друкчије, али и који се не плаши да у том свету види све ствари онакве какве јесу, и да их назове правим именом.

(…) Већ на прагу смрти, прекаљен и ведар, он (Његош) ће написати Книћанину у Београд ово: „Самообмана је убитачна и за људе и за народе. Кому подноси, нека јој се подаје, али ја, прославивши тридесет више осам Божића и пребацивши преко главе мнозину ада, не могу се ни не хоћу обмањивати. Ја злу свакојем гледам право очи.“

Иво Андрић, УМЕТНИК И ЊЕГОВО ДЕЛО (Над Његошевом преписком, стр. 83-84), Удружени издавачи, Београд, 1977

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s