Иван Иљин, КАКО СЕ СТИЧЕ ОТАЏБИНА

Поучно је подсетити да човек може да проживи цео свој живот у границама своје државе, а да „не нађе“ своју отаџбину, да је не заволи, тако да ће његова душа до краја бити патриотски празна и мртва, и тај неуспех или лична неспособност довешће га у својеврсно духовно сиротињство – стваралачку неукорењеност, јаловост. У савременом свету постоји мноштво таквих несретних, одрођених људи који не могу да воле своју отаџбину зато што њихов инстинкт живи за лично-егоистички или егоистичко-класни интерес а лишени су духовног органа. И идеја отаџбине ништа не говори о њиховој души. Идеја отаџбине претпоставља у човеку живи принцип духовности. Отаџбина је нешто духовно и за дух, а у њима – нема духа. Или је заћутао или је мртав. Оно у шта они верују јесте – материја, док је принцип духа одбачен и исмејан, или: оно што они желе јесте – нова подела материјалних богатства, а према свему духовном су индиферентни или непријатељски расположени. Код њих је орган духа атрофирао, па како онда могу да пронађу своју отаџбину? Јер задобијање отаџбине јесте акт духовног (макар магловито-духовног, макар духовно-инстинктивног) самоодређења, који претпоставља да сам човек живи духом и да духовни орган у њему није атрофирао и да му тај акт самоодређења указује на сопствене духовне источнике и самим тим ослобађа и оплођује његово сопствено духовно стваралаштво. Према томе, духовно мртав човек неће волети свој отаџбину и биће спреман да је изда зато што нема чиме да је доживи нити може да је нађе. Бреме ове неспособности и духовне немоћи ови несретни људи обично носе целог живота.

Човек стиче отаџбину не просто инстинктом већ инстинктивно укорењеним духом и поседује је љубављу. А то значи да се питање отаџбине разрешава путем самосазнања и добровољног избора.

Духовно благо које назвамо отаџбином не исцрпљује се душевнимм расположењима људи, па ипак оно пре свега живи у њима, у душама, и тамо га треба тражити. Онај који се по питању отаџбине осећа неодређено и беспомоћно, мора у првом реду да се окрене свом сопственом духу и да у свом сопственом духовном искуству препозна духовно окриље свога народа (акт патриотске самоспознаје). Тада ће он, попут јунака из бајке, који се ухом приљубио к земљи, чути своју отаџбину, чуће како она у његовој сопственој души издише и јауче, пева, плаче и ликује; како она одређује, и усмерава, и оплођује сопствени лични живот. Он ће одједанупут схватити да су његов лични живот и живот његове отаџбине – у крајњој дубини нешто јединствено, и да он не може а да не прихвати судбину своје отаџбине јер је она у истој мери неодвојива од њега као што је и он од ње: и у инстинкту и у духу.

Отаџбина, међутим, не живи само у душама њених синова. Отаџбина је духовни живот мога народа, и, у исто време, укупност стваралачких творевина тог живота и, најзад, она обухвата и све неопходне услове тог живота: и културне, и политичке, и материјалне (и привреду, и територију, и природу). Оно што истински патриота воли није просто сам његов „народ“, већ управо народ који води духовни живот, јер народ духовно расточен, пали народ који ужива у пороцима, није сама отаџбина, већ тек њена реална могућност („потенција“). Моја отаџбина се уистину („актуелно“) остварује само онда када мој народ духовно цвета; довољно је да се подсетимо гневног патоса јудејских пророка разобличитеља. Истинском патриоти драгоцен је не просто сам „народни живот“, нити просто „његов живот у задовољству“, већ управо истински духовни и духовно стваралачки живот. Отуда, ако било када уочи да је његов народ утонуо у засићеност, огрезао у служењу мамону и од земаљског обиља изгубио осећај за дух, вољу и способност за њега – он ће са жалошћу и негодовањем размишљати о томе како да изазове духовну глад у тим ситим гомилама палих људи. Ето зашто су услови националног живота за истниског патриоту важни и дргоцени не сами по себи – и земља, и природа, и привреда, и организација, и власт – већ као услови за дух, који су створени њиме и постоје ради њега.

Ето у чему се састоји то свето благо – отаџбина, за које се вреди борити и ради кога се може и треба ићи у смрт. Овде се све одређује не просто инстинктом већ нечим што је дубље и чвршће од свега – духовним животом, и кроз њега све добија свој истински значај и своју праву вредност. И ако некад искрсне избор између дела територије и буђења народа за слободу и духовни живот, истински патриота не треба да се колеба јер не треба од територије, или привреде, или богатства, или чак обичног живота многих људи стварати некакав фетиш и ради њега се одрећи оног главног и светог – од духовног живота народа.

Управо духовни живот је оно за шта и ради чега је могуће и потребно волети свој народ, борити се за њега и погинути за њега. У њему је суштина отаџбине, она суштина коју вреди волети више од себе, за коју вреди живети управо зато што за њу вреди и умрети. Са њом уистину вреди спојити свој живот и своју судбину зато што је она истинита и драгоцена пред лицем Божјим. Духовни живот мог народа и његове творевине нису ништа друго до истинско и живо служење Богу (богослужење!) које треба да поштује и штите и сви други народи. То живо служење Богу је свето и оправдано само по себи, и за мене, али не само за мене, и за читав мој народ, али не само за мој народ, за све и заувек, за све људе и народе који сада живе и који ће икада живети. Иако би неко хтео да се на историјском примеру увери да духовни живот других народа заиста поштују сви људи тком векова, треба само да се сети „Старог завета“, грчке философије и уметности, римског права, италијанског сликарства, немачке музике, Шекспира и величанствене руске књижевности 19. века…

Иван Иљин, ПУТ ДУХОВНЕ ОБНОВЕ (одломак из есеја О отаџбини, стр. 111,113, 120-121) Логос, Београд, 2016

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s