Марија Јефтимијевић Михајловић, ХРАМ ТИШИНЕ

„Ја у свет дођох као светлост, да свако
ко верује у мене не остане у тами.“

(Јован 13, 46-47)

Једна је тишина тиша од свих тишинâ
Мир дубина, мир дубина
Кад напуштају нас сенке и усељавају сунца
Кроз затворене капке отварају се небеса
И тонемо у облаке као у снове.

Између два откуцаја где престајемо Ми
Почињу Богојављења, почињу Сретења
Између овог и оног живота
Бестелесне су руке које грле вечност
И нежности нису од овога света.
Одакле смо, с ког извора потекли
И чије је ово наше сећање на рај?
Где се улива овај садржај звезда
што су из твојих у моје очи потекле?

Ослушни: милошћу одјекује васељена
Одаја је ова наша небеска црквица
Љубим ли или целивам Светлост
Што се из мог срца на твоје чело прелива?!

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић: Santa Maria della Salute

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s