Јосиф Бродски, ВЕЧЕ У ПЕЋИНИ

Замисли, док палиш шибицу, то вече сред пећине,
искористи, да осетиш хладноћу, пукотине
у поду, да осетиш глад — ту је посуда,
а пустиња, пустиња је посвуда.

Замисли, док палиш шибицу, ту поноћ у пећини,
ватру, силуете животиња, или ствари у помрачини,
и — наборе пешкира помешане с лицем, с венцем,
Марију, Јосифа, завежљај са Младенцем.

Замисли, три мудраца, караван док се вуче
ка пећини; тачније, приближавање три луче
звезди, шкрипа пртљага, звончића одјек
(Младенац није зарадио још увек
звоно што јечи у згуснутог плаветнила висину).
Замисли, да Господ у Људском Сину
први пут Себе препознаје на огромном
у тами растојању: бездомни у бездомном.

1989.

Ј. Бродски – Сабране песме

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s