Марина Цветајева, ТРАЖИЛА САМ ЗОРУ САМО, А НЕ РУЖЕ

И неће спасити ни станце, ни сазвежђа.
А ово, ово се назива — одмазда.
За то, што сваке ноћи,

Усправљајући стас над стихом упорним,
Тражила сам над мојим челом широким —
Звезде само, а не очи.

Што, на веру самодршцем признавши вас, —
Ах, прелепи Ерос, један једини час
Без вас не испуни чама!

Што сам ноћима, у празничним маглама,
Трагала у нежним руменим уснама —
За римама, не уснама.

Одмазда за то, што најгори сам сваком
Судија — ко снег, што су, под левом дојком
Вечне апотеозе!

Што, очи у очи с младим Истоком,
Тражила ја сам на челу свом високом
Зору само, а не руже!

20. мај 1920.

Препевао: Александар Мирковић

Извор: Марина Цветаева, СОЧИНЕНИЯ (том первий, с. 123-124), Художественная литература, Москва, 1988.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s