Иван Буњин, ПОНОЋНИ ЗВОН СТЕПСКЕ ПУСТИЊЕ…

Поноћни звон степске пустиње,
Покој небеса, топлина земље,
И горки мед сувог пелина,
И бледи сјај звезданих даљина.

Шта слуша пас крај мог колена?
Изван смо живота и времена.
Одзвања степских тамнина сан
Самим собом зачаран.

22. јул 1916.

Иван Буњин

Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s