Алек Вукадиновић, ЛЕДНА ВОДА

На звезданој стази блиста
Модре горе јасни хлад,
О, реци ми, тако чиста
Моја глава шта је сад?

Моје срце, моја стаза
Вечни бескрај и чистота,
Плаветнило мога мраза
Очишћено од живота…

Подигнимо црна крила,
Авет неба нек заблиста…
Где си тако дуго била
Успомено, зимо чиста!

Моје срце сан је росе —
Путовања сати исти!
Сад све брже дижемо се
Животињо у час чисти!

КОМЕНТАР ЛЕДНЕ ВОДЕ

Неба чиста поноћ тражи
стазе које хитро лове,
Плаветнила тиха дражи
Неба срећни час те зове!

Кроз бескрај се бескрај рони,
Успламтела сања сен —
Испод неба то звер гони
Огромности тихи плен

Гони, гони стазе ведре
До блиставе крви дна!
Успомене воде ледне
У огромној шуми сна…

Алек Вукадиновић, КЊИГА ПРСТЕНОВА, Просвета, Београд, 2007.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s