Фјодор И. Тјутчев, ДУГА

Неочекиван и тако јарки,
На влажном ваздушном плâвљу,
Небески лук се подигао жарки
У своме кратком слављу!

Једним крајем се у  шуми свио,
Другим се иза облака скрио —
Пола је небеса обујмио
И у висинама  изморио.

О, у том светлом привиђењу
Какво блаженство за очи!
Дато нам је у магновењу,
Лови га — улови, скочи!
Погледај — постаје блеђе,
Још минут, два — и већ се брише?
Ишчезло, као што ишчезнуће
Све чиме и живиш и дишеш.

1865.

Фјодор Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s