Рајнер Марија Рилке, ДЕТИЊСТВО

Протиче школско дуго страховање
и споро дан пун тупих ствари тоне.
О, самовање, о, тешко битисање…
А изађеш ли: све улице звоне,
водоскок пршти, ласте небом роне,
и све до краја васионе
израста свет кроз уздрхтало грање. —
О, ићи мален кроз то таласање
и немати ни сличности ни споне
с људима, који твог се пута клне — :
О, чудно доба кад све у чежњу тоне,
о, самовање.

И све у своје упијати зене:
људе и жене; људе, људе, жене
и децу што се, далека, шарене
и неслична су и туђа су сва;
и онде кућу, и каткад неког пса…
И осећати да час ужас тка,
а час се душом поверење прене — :
О, бесмислена туго, страво, сну од пене,
о, дубино без дна.

И дугим муклим играма се дати
у башти којом гасне златни прах,
и каткада на одрасле натрчати
хватајућ лопту, омамљен и плах,
а кад се мрак са свију страна сјати
ка дому своме круто корачати,
вођен за руку и тајећи дах — :
О , све је даље, све теже да се схвати
тај тучани страх.

И сатима уз рибњак што се мути
клечати с малим чуном кô у сну,
и чамцима се другим разасутим
дивити што још лепше круже ту,
и гледати свој лик што тек се слути
док тоне мален према мрачном дну — :
О, давни дане, где твоји мутни пути
трну и мру?

Р.М. Рилке, ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ, (Часловац, стр. 19-20), Нолит, Београд, 1986.

Превео: Бранимир Живојиновић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s