Рајнер Марија Рилке, НАПРЕДАК

Опет мој дубок живот гласно хучи
као да шире корито му бива.
Свака се слика све више открива,
сваки ми предмет све присније звучи.
Моје се биће с безименим слива:
па сваким чулом, проникнув из грања
ко птица небом ветровитим сања,
а душом, што лелуја ко да сва
на црним стоји рибама, урања
у прекинути дан језерског дна.

Р.М. Рилке, ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ, (Књига слика, стр. 24), Нолит, Београд, 1986.

Превео: Бранимир Живојиновић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s