Рајнер Марија Рилке, МУЗИЦИ

Музико: дисање статуа. Можда:
тишино слика. Ти језиче где језици
престају, ти време
које управно стојиш на правцу пролазних срца.

Осећања према чему? О, ти, преобраћање
осећања у шта? — : у чујни предео.
Ти непозната: музико. Ти, израсли из нас
просторе срца. Најприсније наше
што, превазлазећи нас,
стреми напоље —, свето растајање:
кад нас унутрашњост опкружује
као најсвикнутија даљина, као друга
страна ваздуха:
чиста
величанствена,
ненастањена више.

Р.М. Рилке, ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ (стр. 99),Нолит, 1986.
Превео: Бранимир Живојиновић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s