Јосиф Бродски, МАЧАК

Био је мршав, прљав и риђ,
Скитао је старим крововима,
Покривала га је ђубришна буђ,
Ноћу се крио у подрумима.

Био је стар и веома слаб,
А мразеви стежу жестоко.
Шапе смрзле ко у снегу траг,
Ноге, лед у снегу дубоко.

Нису га никада грејали,
Нису мазили, ни хранили,
Зато што га нису жалили.
Зато што га нису волели.

Јер њему су испали зуби.
Јер у ушима жути гној боли.
Због чега ружне нико не љуби?
И њих неко треба да воли.
1957.

Јосиф Бродски

Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s