Душан Батаковић, КОСОВО И МЕТОХИЈА: поглед у прошлост заветне земље

У хиљадугодишњој историји срспког народа Косово и Метогија су вековима били државно и верско средиште, жариште културе и исходиште његових историјских традиција. За народ који је више времена провео под туђинском влашћу него у сопственој држави Косово и Метохија симболизују темеље на којима је у вековима ропства очуван, а у доба постепеног ослобођања од стране доминације заснован модерни национални и државни континуитет. На традицији косовског страдања, у којој средишње место заузимају поруке Косовске битке (1389), изграђени су, упоредо, и модерна српска духовност и савремена национална идеологија — носећи стубови у великом здању које твори српски национални пантеон.

пећка

Када се и данас међу Србима често тврди да без Косова и Метохије нема и не може бити ни Србије, ни српског народа, онда то није само рецидив патетичног националног романтизма деветнаестовековног типа оживљен на измаку двадесетог века. Косово није само територија једне заветне земље, простор посебног историјског сећања (lieu de mémorie), нити, у процесу изградње нације (nation-building), само идеја-водиља у дугој борби за национално и државну независност. У косовском завету, као кључној одредници модерног српског идентитета, постоји један снажан метафизички набој у којем се с различитим интензитетом прожимају историјско сећање, верска традиција, национални идентитет, историјска права, морални кодекс изведен из верско-епског наслеђа и, разумљиво, промошљање државних интереса.

ВРЕМЕ

У доба националног препорода косовска идеја је ушла у основе државне идеологије Србије и Црне Горе: поетски узвишена у Горском вијенцу, у политичкој равни институционализована у „заветној мисли српској“, она је током XIX века кохезивно деловала на све слојеве друштва, а у неослобођеним подручјима, и под османском и под хабзбуршком влашћу, имала субверзивну снагу нарочитог интензитета. Своју кулминацију косовска идеја достигла је у Првом балканском рату (1912) када је, пет векова касније, узвратном победом код Куманова Турцима, „освећено Косово“ — када је скована крилатица „За Косово — Куманово“ — док је, надахнувши идејом херојског саможртвовања босанске атентаторе на аустроугарског престолонаследника, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, на Видовдан 1914, најавила нестанак једне епохе.

кумановска битка

У југословенском раздобљу српске историје, косовска идеја се постепено утопила у општи стереотип националног васпитања, да би у комунистичкој епохи, после полувековне хибернације, опет у кризном тренутку, као одговор на експлозију сецесионистичког покрета Албанаца на Косову и Метохији, изронила из колективне подсвести. Показало се, за многе несумњиво, да је косовски завет — избор слободе у царству небеском уместо понижење и ропства у царсту земаљском — трајно везивно ткиво које српском народу даје осећање народне целине, а његовим заједничким прегнућима један виши смисао.  Упоредо с тим, покушају васпостављања косoвске вертикале у српској историји, после пола века насилног дисконтинуитета у епохи комунизма постају, управо због великог одјека у народу, предмет широке, често непатриотске и сасвим идеолошки мотивисане манипулације с дугорочним последицма.

свети сава српски и краљ милутин.jpg

 

Ако је за Србе Косово и Метохија зветна земља, она је за Албанце (Арбанаси у српској терминологији) већ више векова социјално и економски пожељан простор за насељавања и даљу демографску експанзију. Започета у XVII веку, три столећа касније, поткрај ХХ века, она ће, после читавог низа најпре верских, а затим национално и идеолошки мотивисаних сукоба резултирати њиховом неспорном демографском премоћи. Насељавање Арбанаса на просторе Косова и Метохије одузело је овим просторима доминантно српски карактер и отворило тровековну борбу за постпуну етничку доминацију.

У савременој националној идеологији Алабанаца, који су већ стварањем Албанске лиге 1878. у Призрену исказали недвосмислене претензије на пуну етничку доминацију на овим подручјима, Косово и Метохија је древна илирска земља, а они, као њихови наводни потомци, њени једини легитимни власници. Упркос обимнимм истраживањим, још нема ни довољних нити необоривих научних доказа да су Албанци заиста потомци Илира, штавише, постоји дуга празнина у историјским изворима од нестанка Илира до појаве Албанаца, од VI до  XI. У овој романтичарској, научним резултатима несагласној пројекцији о Албанцима као директним потомцима Илира, Срби су, као Словени насељени тек у VII столећу, већ тринаест векова ништа друго до непожељни уљези на наводно аутохтоној илирско/албанској земљи. Одсуство историјског утемељења теорије о илирском пореклу албанског народа није, међутим, битно утицала на њено израстање у главни конститутивни елемент савременог идентитета Албанаца, носећи стуб њиховог националног пантеона.

митровица.jpg

пећ ово.jpgЗапаљивом мешавином двају искључивих, колективистичких идологија, национализма и комунизма, оживљени су, у новом и идеолошком кључу, старе, недовољно превазиђене омразе, неповерења и супарништва. Сукоби и сеобе постају једно од трајних обележја косовске прошлости, у којој су периоди мира били тек кратка раздобља наметнутих примирја, пошто основна социјалан и политичка мотивација српско-албанског сукоба, заснована на покушајима потпуног етничког овладавања територијом, још није до краја исцрпљено.

Из судара двеју ривалских пројекција историје, у којој су провериви и уз непорециву документацију утемљни научни аргументи претежно на српској страни, настао је, као претећи феномен албанских претензија на Косово и Метохију, и велики спор, намењен међународној јавности: спор око „историјске припадности Косова“. Уследила су, уз свесрдну подршку режима Енвера Хоџе, дуготрајна, веома упорна и добро оркестрирана настојања, често увијена у ерудитску форму научних сутдија, да се прошлост Косова и Метохије подвргне коренитој ревизији, ккао би се временом оспорио, обеснажио и, на крају, сасвим промени њен српски карактер, као носећи етнички предзнак њене срењовековне, модерне и, већим делом, савремене историје.

Душан Батаковић, КОСОВО И МЕТОХИЈА У СРПСКО-АРБАНАШКИМ ОДНОСИМА (стр. 5-8), Чигоја штампа, Београд, 2006.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s