Десимир Благојевић, НА ВЕНЧАЊУ ДУША

Душа души да je знана;
блиска да je, обасјана:

с истог Сунца, иста храна,
с истог стабла, с истих грана,

– душа души огњем дана,
родна да je, просијана…

Душа души да je сâна;
певна да je до пеана;

с исте груде опевана,
с исте реке кап бездана;

– душа души са свих страна,
лицем лицу окајана;

с исте душе, са усана;
с истог цвећа, истих рана,

– да je души с океана
душа сјатна, устрептана…

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ, Бранково коло, С. Карловци, 2013. приредио: Душан Грујичић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s