Ако жеље ко сене од нас беже саме,
Обећања ако су — само слова мртва, —
Вреди ли тад живети у заблуди таме,
Вреди ли живети кад истина је жртва?
Да л’ је вечност нужна за празна стремљења,
Да л’ је вечност нужна за лажљиве речи?
Јер за живот достојан треба поверења,
Не зна Сила највиша за оков што пречи.
Спознајући Силу ту сред својих дубина,
Што бих причао више о дечјим сновима?
Живот подвиг само је, — и жива истина
Светли бесмртношћу старим гробовима.
1893.
Владимир Соловјов
Препевао: Александар Мирковић
