Владимир Соловјов, У СЕБИ

Чекају ме дуге беле ноћи
Над тишином густих острва…
И опет гледају познате очи,
И прошлост блесне без иједног слова.

Не верујем у царство времена,
Свога срца још ја чувам снагу,
И не кријем да боли судбина,
Ал да кажем „заувек“ — не могу.

Док трепћући клоне светла зрака,
Дан док дремљив склапа тешке зене,
Да светлости нема његовој повратка,
Ове ноћи нећеш уверити мене.
јун, 1899.

Владимир Соловјов

Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s