Арсеније Тарковски, РЕЧНИК

Од стабла Русије ја сам грана мања,
Плот сам њена и до лишћа мога
Пружају се жи̑ла влажна, снажна ткања,
Ланена, коштана, ко крвава грâња,
Продужетак прави — коренова.

Имају висине снагу да привуку,
Зато – бесмртан сам, док велика
Бол и срећа моја — у жилама туку
Млазевима подземне воде у хуку,
Вечни еР и еЛ свéтог језика.

Призван сам у живот крвљу свих рођења
И свих смрти, живех у времена̄
Кад генија су народног хтења
Нему плот предмета и пројављења,
Оживљавала дарујући имена.

И речник је његов отворен ко дан
Од облака до земљиног дна.
Разумној речи научити јоргован,
Заронити лист до дна, у зденац знан,
Зелени, црвени, риђи, златан…
1963.

Арсеније Тарковски

Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s