Исидора Секулић, БОРБА ДУХА И РАДА

Ових дана претурало ми се по глави да: изгубити игру живота, или у њој велику карту — мора доћи за сваког ко уопште куша борбу духа и рада; и да је боље да дође него да не дође; да управо мора доћи, ако човек има пред собом задатак мало тежи, иоле моралан и спиритуалн.

Од среће почиње дегенерација. Моћ, љубав, задовољство, новац, власт, то је само даља похота и охолост, тврђи зид између нас и оних простора у којима треба постојати ако онима што за нама долазе мислимо да нешто оставимо, ма у ком облику. У музеј стижу, и чувају се, само препукнуте и здрускане ствари.

Кад је мој отац најзад увидео да му нема и нема личне среће, постао је прави отац и мушкарац.

(Из писма Милану Гролу од 25. јула 1931. — Исидора Секулић, Писма (прир. Радован Поповић), Сабрана дела, књ. 14, Н. Сад 2004, 278)

Из књиге: Исидора Секулић, Изравнања, Neopress, Београд, 2017. (приредио Јован Пејчић) 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s