Константин Леонтјев, А САДА О СРБИМА…

Говорио сам о Чесима и Бугарима, остају још Словаци, Срби, Пољаци, Руси.

А сада о Србима.

Ниједан од словенских народа није тако политички и културно расцепкан као српски народ.

Бугари су сви до последњег султанова раја, што им не смета да себе и даље сматрају православнима; све Бугаре су донедавно васпитавали Грци, на грчки начин. Пољаци су сви католици, сви – деца сопствене пале пољске цивилизације, пољске државе. Иако су политички подељени у три државе, сви они који се нису понемчили или порусили (тј. већина) слични су међу собом по свом историјском васпитању – и велможе, и шљахта, и сељаци; између шљахте и сељака је, иначе, велика разлика, али ја имам у виду чињеницу да је шљахта, тј. племство у Русији, сличније племству у Аустрији.

Чеси и Моравци су такође имали доста слично историјско васпитање.

Што се Срба тиче, они су на државном плану подељени на четири дела:
1. на независну кнежевину;
2. на Црну Гору;
3. на турске поседе (Босна, Херцеговина и Стара Србија) и
4. на аустријске поседе (Словенци, Хрвати, Далматинци итд.).

Подељени су и према религији, и то на три вере: православну, католичку и муслиманску.

Православни Срби имају две династије на власти, у Београду и на Цетињу.

Њихово је племе и географски доста равномерно подељено на две половине: Дунавом и великим планинама; на северозападу су аустријски Срби, на југоистоку – турски.

Аустријски Срби су, поврх тога, подељени и по свом историјском развоју. Хрвати су политички повезани са Угарском, сада још више него раније, због дуализма.

Словенци и Далматинци су под непосредним утицајем залитавских Немаца. Тако је у административном погледу. Кад је реч о васпитању уопште Хрвати имају много мађарског у себи, премда су њихова улога и карактер мање аристократични него код данашњих Мађара. Далматинци су дуго били под културним утицајем Италије, и још се и сада под њим налазе.

Граничари имау много козачког у својим навикама и организацији. Код њих је донедавно постојала њихова посебна општина (српска задруга).

Код такве, са бројем становника несразмерне разнородности историјског васпитања, Срби не само да нису могли код себе развити неке нове, за њих типичне и посебне културне црте славизма (правне, религијске, уметничке итд.) већ су у последње време почели губити и оне словенске карактеристике које су код њих постојале од давнина. Они не само да нису до сада били ствараоци нечег новословенског, него нису били ни добри чувари свог, старосрпског. Њима не одговара да кнежевина има стару скупштину са једним домом, већ желе да уведу два  законодавна дома, према демократским западним обрасцима. Они потпуно напуштају своју живописну одећу и фолклор; војна лицу су готво потпуно одевена на аустријски начин, а цивилна и жене се држе општееврпских узора. Убични је већ одавно писао да је сеоска комуна-задруга код Словена који живе под влашћу Турака постепено распада, под утицајем оног демократског индивидуализма, оног безграничног ослобађања личности од свих спутавајућих веза, коме од средине прошлог века тежи сав образовани свет Европе.

У Аустрији је словенско одбрамбено задругарство граничара било, углавном, донедавно подржавано интересима немачке монархистичке владе.

У оној мери у којој је официјелна Аустрија све више корачала путем либералног свераскидања и свестапања, слaбила је и чувена словенска комуна. Из властитих интереса, Немци су дуго времена били најбољи чувари старословенских специфичности.

Као и кад сам говорио о Чесима, тако и овде, немам намеру да било кога одмах уверим да је то било лоше. Ја само износим чињенице, како бих њима потврдио ону своју општу мисао – да словенство постоји, али да слвизма као културне творевине или више нема, или још увек нема; или је славизам нестао засвагда, истопио се због своје првобитне елементарности и слабости, под свеукупним деловањем католичанства, византизма, греманизма, ислама, Мађара, Италије и сл., или, напротив, славизам још није рекао своју реч и тиња, као жишка под пепелом, скривен од погледа у аморфној маси племенског словенства, као заметак живог организма у чврстом жуманцету.

Може бити, све може бити!

….

Од свих Словена само су Пољаци и Руси имали дуготрајан самосталан државни живот, и зато су они, у односу на друге Словене, у већој мери сачували нешто своје, самосвојно (понављам још једном да ни овде немам намеру да то властито квалификујем као добро или лоше; ја само констатујем, износим реалне чињенице).

Југословени, уопште узев, врло лако прелазе, кад је реч о животу и најопштијим стварима, из епске једноставности у крајњу простоту савремене либералне грађанштине. Сви они, уосталом, живе слепо се клањајући либералној конституцији. Аустријски Словени су навикли да делују без помоћи аристократије или било каквог племства, јер су њихови господари на једном месту били Немци, на другом Мађари, на трећем понемчени или помађарени Словени, на четвртом непрјатељски Пољаци (као, на пример, код Малоруса у Галицији).

Они су, нарочито у чисто словенским питањима, навикли да се држе националне буржоазије, професора, учитеља, трговаца, лекара и, делимично, свештеника, који се, уосталом, у свим сличним питањима мало разликују од световњака.

Код турских Словена је још уочљивије одсуство сталешког васпитања, јер су привилеговани сталеж представљали и још увек представљају у турској империји муслимани, људи сасвим друге вере, који се нису стопили са поробљеним хришћанима.

Срби су, не треба ни говорити, сви демократи; код њих епска патријархалност прелази на најбољи начин у напростију буржоаску утилитарност. Они, поред лекара и трговаца, имају војне службенике и чиновнике итд. али, чиновници и војна лица нигде не чине родовни сталеж, који би васпитавао своје чланове у одређеном правцу; они се регрутују из разних средина и међу њима могу бити људи различитог начина мишљења. Јуче чиновник или војни службеник, а сутра слободан грађанин и члан опозиције, или, чак, отворени вођа побуне. Како је васпитана сва српска интелигенција, тако су васпитани и људи који слже влади. Гаранције за апсолутну монархију ми у Србији не налазимо. Срби нису могли да поднесу чак ни ово самовлашће са којим је, на патријархалан начин, желео да њима управља њихов ослободилац и национални јунак, стари Милош. Још док је живот народа био на вишем степену патријархалности, Срби су већ хтели да имају устав и побунили су се. Историја чак показује да су револуције, које су збациле Милоша, довеле на престо Александра Карађорђевића, а затим овог последњег свргле опет у корист Обреновића, биле чиновничке. То је била борба бирократских партија за доминацију и власт.

Дакле, понављам, код Срба очигледно не налазимо гаранције за јаку монархију. Кад је у питању било каква родовна аристократија, било какво племство, у Србији од тога нема ни трага. „Сваки Србин је племић!“ каже с поносм Србин. Ово племићко осећање властитог достојанства карактеристично је за читав народ.

1875.

Константин Леонтјев, ВИЗАНТИНИЗАМ И СЛОВЕНСТВО, (стр. 52-62)Логос, Београд, 2005.

Превели: Марија Марковић и Бранислав Марковић

 

2 thoughts on “Константин Леонтјев, А САДА О СРБИМА…

  1. …“У својој немилосрдној „Историји руске књижевности” Татјана Кондратович наводи једну занимљиву епизоду из Леонтјевљевог живота. Једном приликом Леонтјев и Тургењев, који је у то време снажно подржавао младог колегу, стајали су на некомбрду у Швајцарској. У даљини су се виделе уредне и једнаке једноспратнице; размишљајући наглас, Тургењев је рекао како би било добро да Русија досегне такав идеал. На то је Леонтјев одговорио: „Да ли ви заиста у тој баналној малограђанској једноличности видите идеал коме треба тежити? У том случају не желим да имам ништа с вама.” И заиста је прекинуо све односе с Тургењевом. Та сцена добро осликава Константина Леонтјева, усамљеника у руској књижевности, који је смело бацио рукавицу целокупној светској баналности.“
    Из Политике: http://www.politika.rs/scc/clanak/55827/Usamljenik-ruske-knjizevnosti

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s